Borba oko Kosova je bitka za sever
Beograd , 21.07.2010 Moguće je da SAD i ostale članice „kvinte” dozvole nove provokacije kako bi isključile mogućnost bilo kakvih pregovora
Bivši američki diplomata i regionalni predstavnik UN za sever Kosova Džerard Galuči u člancima koji se bave Kosovom skoro godinu dana upozorava da bi integracija severa Kosova mogla da se dogodi nasilnim putem. Posle bombaškog napada u Kosovskoj Mitrovici Galuči je optužio Amerikance da doprinose porastu tenzija i da su čak spremni da prihvate i nasilan ishod.
Na pitanje „Politike” kako je došao do tog saznanja, Galuči podseća da američka vlada smatra da je suvereno pravo kosovske vlade da proširi svoju vlast na celoj teritoriji, uključujući i sever. „Ali nedavne izjave američkih ambasadora u Prištini i Savetu bezbednosti UN idu izvan uobičajene diplomatske podrške. Oni daju ’zeleno svetlo’ kosovskim institucijama i albanskim ekstremistima da preduzmu jednostranu akciju na severu, čiji bi jedini efekat bio izazivanje nestabilnosti i prisiljavanje Srba na severu da se ’predaju’ Prištini ili napuste tu teritoriju”, kaže Galuči.
Da li ta opasnost još uvek postoji?
Moguće je da će SAD i ostale članice „kvinte” (Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka) dozvoliti nove provokacije kako bi unapred isključile mogućnost bilo kakvih pregovora. Tako da mogu da kažem: da, opasnost još postoji!
Kada se danas govori o rešavanju statusa, da li se zapravo govori o statusu severa Kosova?
Suštinski, da. Mada još ima važnih pitanja, poput onog kako da se primeni Ahtisarijev plan južno od Ibra. Fejtov MCK (Međunarodna civilna kancelarija) nije pokazao interes da uveri Srbe da su im dozvoljene veze sa Srbijom, a uz to prilično manipuliše lokalnim samoupravama u srpskim enklavama južno od Ibra. Ali, u suštini, borba oko Kosova postaje borba oko toga ko će dobiti sever. Srbi na severu su zadržali kontrolu na terenu, tako da Beogradima faktičku kontrolu. Priština još uvek samo želi kontrolu i zbog toga nastoji da tamo pošalje svoje institucije, zvaničnike, specijalce i „povratnike”.
Napisali ste da je podela kao slon u sobi: svi se pretvaraju da ne postoji dok glume kako traže drugo rešenje. Postoji li bolje rešenje za Kosovo?
Mnogo je „mastila potrošeno” zbogovog pitanja, a odgovor bi mogao biti jednostavan: dozvoliti Srbima u četiri opštine na severu (uključujući i severnu Mitrovicu) da ostanu autonomna regija u okviru sadašnjih granica Kosova i da funkcionišu kao deo Srbije. Taj status bi bio garantovan Rezolucijom 1244 (ili nekom novom ukoliko bi mogla da bude usaglašena). Lokalne institucije i zakonikoji bi se primenjivaliformalno bi bilipod međunarodnim kišobranom, a međunarodne institucije bi služile kao most ka ostatku Kosova. Naravno, lakše je reći nego postići takav dogovor. Ali podela na Ibru je jedno od rešenja. Svako može da nauči da živi sa njom ili skonča boreći se protiv nje. A živeti je bolje.
Čini li vam se da su države koje podržavaju nezavisnost Kosova spremne na bilo kakav kompromis?
Postoji podela unutar zemlja članica EU koje su već priznale nezavisnost Kosova, kao i među onih pet država koje još uvek odbijaju da to učine. Neke od tih zemalja su verovatno spremnije na kompromis od drugih. Do sada, među članicama „kvinte”,SAD i Velika Britanija su glavni tvrdolinijaši i protiv su kompromisa sa Francuskom i Italijom, koje su sumnjičave u pogledu nasilnog rešavanja pitanja severa. Plašim se da bi tvrdolinijaši mogli da pribegnu drugoj rundi pritisaka, uključujući i one na terenu, pre nego što izgube kontrolu na političkom planu. Smatram da je uznemirujuće što za mnoge ljude u Prištini činjenica da Srbi na severu odolevaju nezavisnosti zahvaljujući mešanju Beograda ili negativnom uticaju radikalnih lidera – predstavlja opsesivnu ideju. Ti ljudi veruju, kao što su verovali i oni u martu 2008. godine, da bi primena brutalne sile ili možda nekoliko hapšenja razbili ovu situaciju i pomogli Srbima da prihvate prednosti „novog Kosova”. To jednostavno nije tačno. I Albanci to znaju, ali sa zahvalnošću koriste svaku pomoć koju god mogu da dobiju.
Šta po vašem mišljenju može da bude kompromisna formula?
Pored kompromisa o severu, to bi bio i dogovor da se ostavi po strani pitanje konačnog statusa. Svaka strana može da tvrdi ono što želi dok radi na rešavanju neophodnih praktičnih problema kako bi se obezbedilo potpuno i doslovno sprovođenje Ahtisarijevog plana južno od Ibra. To ostaje dobar plan tamo gde Srbi nemaju izbora nego da prihvate realno okruženje i ukoliko postoji jaka međunarodna posvećenost da se osigura fer primena. Zauzvrat, od Beograda se ne bi tražilo priznanjenezavisnosti Kosova i zaustavilo bi se njegovo prihvatanje u međunarodne institucije.
Verujete li da istinskih pregovora može biti i da li će se razgovarati o bilo čemu osim o tehničkim problemima?
Razgovori o tehničkim pitanjima mogli bi biti najbolji način da se uđe u pregovore. Ako bi se mogla raspraviti praktična pitanja kao što su sudovi, policija, telefonija, električna energija i sl., onda bi bilo lakše složiti se oko političkog okvira koji sam malopre predložio. Ali mogući dobitak u narednoj godini ne bi bio samo eventualni dogovor oko ovih stvari nego i pomeranje sa mrtve tačke zamrznutog konflikta, kao i sprečavanje nasilja koje bi vodilo potpunoj podeli ili proterivanju na etničkoj osnovi. Ključ bi mogla da bude spremnost Obamine administracije da pokuša da postigne istu vrstu međunarodnog konsenzusa, uključujući i dogovor sa Rusijom, kakav imaju o pitanju kao što su Iran i Severna Koreja.
politika
|
|
