Budućnost u ovčarstvu: Farma ''Aleksej'' Nevesinje

Budućnost u ovčarstvu: Farma ''Aleksej'' Nevesinje

NEVESINJE: Uzgajanje matičnog stada za priplod "romanovske rase" za Sinišu Petkovića iz Nevesinja i Slavišu Njegića iz Dvorova kraj Bijeljine, pokazao se kao odličan poslovni projekat, jer na...

Nevesinje: Nastup Jelene Grubačić, KUD ''Nevesinje'' i Gorana Duke VIDEO

Nevesinje: Nastup Jelene Grubačić, KUD ''Nevesinje'' i Gorana Duke VIDEO

NEVESINJE: Na svečanom otvaranju Nevesinjske olimpijade 2013 nastupili su i domaći izvođači. Donosimo dio video snimaka njihovog nastupa.

Partnerska radna grupa o Strategiji razvoja opštine Nevesinje AUDIO

Partnerska radna grupa o Strategiji razvoja opštine Nevesinje AUDIO

  NEVESINJE:Danas je održana treća prezentacija radne verzije dokumenta ''Strategija razvoja opštine Nevesinje 2014-2024''. Donosimo tonski prilog sa ove prezentacije.

Iz Foto Galerije

fkvelez06 performer04 performer06 performer05 performer01 performer03 performer07 performer08 performer02 mostarski_most velez_jezero morine trka_konja zima-nevesinje14c nevesinjsko_zimsko_jutro zima-nevesinje14b zima-nevesinje14a slato_polje torarica 1841 849 1833 812 Nevesinje-Jezero-Alagovac2 Nevesinje-Jezero-Alagovac6 Nevesinje-Jezero-Alagovac1 jezero_alagovac02 Nevesinje--jezero-Alagovac1 jezero_alagovac01 Nevesinje-Jezero-Alagovac4 Nevesinje-Jezero-Alagovac5 Nevesinje-Jezero-Alagovac3 Nevesinje--jezero-Alagovac fkvelez04 fkvelez15 fkvelez11 fkvelez13 fkvelez09 fkvelez01 fkvelez12 fkvelez05 fkvelez10 fkvelez14 fkvelez08 fkvelez03 fkvelez07 fkvelez02 sipacno03 sipacno07 sipacno12 sipacno09 sipacno11 sipacno01 sipacno06 sipacno10 sipacno04 sipacno08 sipacno05 sipacno02 DSCN8109 DSCN8224 DSCN8243 DSCN8210 DSCN8355 DSCN8515 DSCN8181 DSCN8253 DSCN8142 DSCN8152 DSCN8534 DSCN8381 DSCN8165 DSCN8150 DSCN8538 DSCN8193 DSCN8111 DSCN8143

Oglasi

YU lekcije za EU

Share Short

eu

Kriza sa kojom se danas suočava Evropa nije bez presedana. Kao i Unija, SFRJ je pokušavala da birokratskim putem ispravi duboko ukorenjena suparništva. Kako EU može da izbegne sudbinu svakog dosadašnjeg carstva ili konfederacije u istoriji kontinenta, pitanje je koje postavlja kolumnista "Vašington posta".

Nekada davno u Evropi, postojala je konfederacija. Prostirala se od Alpa do Jadrana, duž drevne linije koja je razdvajala zapadni hrišćanski svet i Vizantiju.


Konfederacija je obećala da će zauvek zaustaviti ratove koji su kroz istoriju razdvajali njene narode. Gradilo se jedinstvo i međuzavisnost kroz zajedničku valutu, slobodno kretanje rada i kapitala.

Zalažući se za mir, jednakost i ljudska prava, konfederacija je ponudila "treće rešenje", između nemilosrdnog američkog kapitalizma i neefikasnosti centralnog planiranja.

Pored toga, ponudila je alternativni centar moći zemljama koje nisu bile zadovoljne mogućnošću da saveznike biraju između Sjedinjenih Država, Kine i Rusije.

Međutim, Jugoslavija se raspala 1991. godine posle decenije sukoba, koji su postepeno eskalirali. Njen pad praćen je obnavljanjem etničkih sukoba, krvavijih od borbi iz vremena Drugog svetskog rata, koje je posleratna konfederacija trebalo zauvek da zaustavi.

Neću preterivati u poređenju Jugoslavije i današnje problematične Evropske unije. Jugoslovenski "tržišni socijalizam" bio je više autoritaran nego evropska socijaldemokratija.

Jugoslaviju nije održala priča o "bratstvu i jedinstvu" kod kuće i "nesvrstanosti" u inostranstvu. Održala ju je čelična ruka njenog vođe Josipa Broza Tita, koga su posle smrti 1980. godine nasledile neuspešne birokrate, koje nije birao narod.

Kraj nadmetanja između SSSR i SAD oslabio je napetost između istoka i zapada, koja je spolja pomogla snaženju zajedništva jugoslovenskih naroda.

Ipak, ne želim da potcenim tu analogiju. Kao i Evropska unija, Jugoslavija je neprekidno pokušavala da birokratskim putem ispravi duboko ukorenjena suparništva - između Albanaca i Srba, između Srba i Hrvata. Rotacija na rukovodećim mestima, dupliranje institucija i izmene ustava nikad nisu uspele da zaustave pomenuta suparništva, iako su skoro svi narodi Jugoslavije govorili istim jezikom.

Tito je koristio ekonomski rast izazvan zaduživanjem kako bi kupio mir, ali kada su računi stigli na naplatu, fiskalne mere štednje su dodatno "potpalile vatru".

Prema tome, kriza sa kojom se danas suočava Evropa nije bez presedana. Nije u pitanju samo finansijska ili ekonomska kriza. Značajnije pitanje je kako (i da li) bilo koja multinacionalna konfederacija može da preživi u kopnenoj masi između Urala i Atlantika, a proteklo je mnogo vremena od rata koji je prvobitno opravdao njeno formiranje, i hladnog rata koji je bio argument više. Kako Evropska unija može da izbegne sudbinu svakog dosadašnjeg carstva ili konfederacije u istoriji Evrope?

Ukoliko stvari tako posmatramo, budućnost Erope ne izgleda sjajno.

Francusko-nemačko rivalstvo izazivalo je jedno krvoproliće za drugim, a najmonstruoznije je bilo Drugi svetski rat. Ujedinjena Evropa trebalo je da poveže Francusku sa posleratnom Zapadnom Nemačkom toliko ekonomski snažno da bi mogućnost izbijanja rata bila gotovo nemoguća.

To je bio plemenit i, u najmanju ruku, potencijalno izvodljiv projekat. Međutim, ako se osvrnemo na prošlost, potpuno je jasno da su autori evropskog ujedinjenja prevideli izvorni problem.

Mogli su da pomire Francusku i Nemačku i da nisu dali Španiji i Finskoj mogućnost veta na političke odluke koje se tiču naroda Nemačke i Francuske, i obrnuto. Mogli su da imaju slobodno tržište i kretanje kapitala, čak i bez pretvaranja da je Grčkoj i Holandiji mesto u monetarnoj uniji.

Da li se Evropska unija previše proširila zato što je Francuskoj bilo potrebno sredstvo za sopstvene nerealne spoljnopolitičke ambicije? Ili zbog toga što su siromašnije zemlje u Evropi želele povlašćen pristup nemačkom novcu? To više nije ni važno.

Činjenica je da se Evropa zaglavila u toj konfederaciji koja više nije isplativa, ni politički ni ekonomski.

Evropski političari, na kratke staze, pokušavaju da prokrče put kroz nastali nered. Ali, namerili su se na tektonske sile koje su se okrenule protiv EU, baš kao što su slične sile razorile Sveto rimsko carstvo i Jugoslaviju.

Postoje samo dva načina da se krene napred. Jedan od njih je razlaz. Iako je malo verovatno da će biti krvava kao raspad Jugoslavije, propast Evropske unije, čak i postepena, osiromašila bi kontinent i ostavila otrovni talog nacionalističke zlobe.

Drugi način je, naravno, da se sledi večni recept "Više Evrope". Jedini lek za bolesti današnje relativno labave konfederacije je još snažnija konfederacija, bar tako kažu.

U praksi, to bi značilo predati Briselu još veći deo nacionalnog suvereniteta, što prvi put uključuje gubitak kontrole izabranih državnih parlamenata nad osnovnim finansijskim odlukama.

Ni takvo prepuštanje moći neće biti simetrično: Nemačka i druge bogate zemlje odrediće nova pravila igre, a dužnici će ih slediti, mada, ne bez prigovora.

Budućnost ujedinjene Evrope, ukoliko uopšte postoji, izgleda sve više asketski, sa više rasprava i, iznad svega, manje demokratski. Ponavljam: ovo je optimistički scenario.

RTS

Krug VH

Vesna Kapor: Preporuka za jesen-Miloš Crnjanski

Vesna Kapor: Preporuka za jesen-Miloš Crnjanski

„Jesen, i život bez smisla. Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem do prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta. Gde je život?“ Dnevnik o Čarnojeviću, 1921.

MORINE:CAMPUS MORTORUM – Polje smrti

MORINE:CAMPUS MORTORUM – Polje smrti

NEVESINJE: Morine su kraška visoravan u Istočnoj Hercegovini,teritorijalno su nekada pripadale Nevesinjskom srezu,danas većim dijelom Morine pripadaju opštini Nevesinje,dok jedan manji dio pripada opštinama Gacko i Kalinovik.Morine danas popularno nazivaju hercegovački Himalaji. Kako su Morine dobile svoje ime ?

Moja ulica (STARA SLOGA) ili ulica dobrih žena

Moja ulica (STARA SLOGA) ili ulica dobrih žena

NEVESINJE: Slobodan Bobo Kaličanin nam je poslao još jednu priču. O nama... O Nevesinju. Uživajte...

VH Televizija

Diskusije (Forum)

Najnovije informacije sa Forum Virtualne Hercegovine
  • Fabrika peleta-Da li nas isto čeka i u Nevesinju?
    U Nevesinju se pravi fabrika peleta i to u centru grada, već su počele primjedbe građana o ekološkim problemima koji mogu da nastanu njenim otvaranjem. Evo kako su na sličan problem reagovali u Srebrenici...

    ''U Fabrici za proizvodnju peleta u Zelenom ...
  • Odg: Hercegovački humor
    Discipline na hercegovačkoj olimpijadi:

    – DIZANJE kredita
    – PLIVANJE u dugovima
    – PRESKAKANJE poreza
    -  TRKA za žirantima
  • Hercegovački humor
    U Novom Sadu je provedena anketa na pitanje treba li otjerati Hercegovce iz grada.

    Rezultati ankete: "treba" – 10%, "neka ih, bolan!" – 90%.

    Šeta Hercegovac ulicom i ispadne mu 0,50 KM u šaht. Pomisli:
    "Vala mi se ne isplati silaziti."

    Uze iz džepa ...
  • Odg: Za ozbiljna vremena ozbiljne teme: Biološki opstanak!
    Poštovani, Ozbiljna vremena- ozbiljne teme je pravi naslov za ono što želim reći.
    Dodjoh do pisma mog prijatelja, nevesinjca, čestitog čovjeka Momčila Fržovića.
    Nemam običaj čitati tudja pisma, ali za ovo sam dobila dozvolu, kako za čitanje tako i za ...
  • 3 JUNI
    3 JUNA 1941 GOD. DESILA SE DRUGA NEVESINJSKA PUŠKA.
    NEBOJŠA IVKOVIĆ,
    BEOGRAD