Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Zadužbina ''Momčilo Momo Kapor'' u Nevesinju VIDEO

Zadužbina ''Momčilo Momo Kapor'' u Nevesinju VIDEO

NEVESINJE: U Galeriji je sinoć  otvorena je izložba slika i crteža iz Zadužbine ''Momčila Moma Kapora''. Pogledajte video-reportažu na našem sajtu.

Nevesinjske kiše VIDEO

Nevesinjske kiše VIDEO

NEVESINJE: Prvog dana jeseni, Nevesinje je zahvatilo veliko nevrijeme sa pljuskovima. Pogledajte kratak video zapis!

Održana 19. redovna sjednica SO Nevesinje AUDIO

Održana 19. redovna sjednica SO Nevesinje AUDIO

NEVESINJE: Na 19. redovnoj sjednici SO Nevesinje odbornici su raspravljali o izvršenju budžeta u prvom polugodištu 2014. godine, o radu inspekcijskih službi, radu Opšte bolnice u Nevesinju....

Oglasi

Srpski naučnici u inostranstvu

odlazak

U svetu je registrovano 7.000 srpskih doktora nauka, pokazuju zvanični podaci Grupe za prosperitet Srbije. Međutim, prema nekim procenama ima ih bar tri puta više, a većina je osnovne studije završila u Srbiji.

Prema zvaničnim podacima Grupe za prosperitet Srbije u svetu je registrovano 7.000 naših doktora nauka, a po nekim procenama ih ima bar tri puta toliko i većina je osnovne studije završila u Srbiji.


Izvršsni direktor Grupe Jovan Filipović, koji je napravio bazu podataka srpskih doktora nauka "rasejanih" po svetu, u intervjuu Tanjugu rekao je da naših naučnika ima svuda, ali najviše u SAD i to na istočnoj i zapadnoj obali, ali i na severu, uz Kanadu, te da je činjenica da je u njihovo školovanje najviše uložila Srbija.

Kako je rekao, baza podataka pokazala je da ih podjednako ima u svim oblastima, najveći broj se bavi inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim naukama, poput prava i medicine.

"Osim u Evropu i Australiju, naši doktori nauka sve češće odlaze u Južnoafričku republiku, a poslednjih godina i u Kinu i zemlje bivšeg Sovjetskog saveza, posebno u Rusiju", objasnio je Filipović.

On je rekao da se trend odlaska najboljih iz Srbije nastavlja i dodaje da će biti veoma teško zaustaviti ga, jer dok su devetesetih odlazili svi, u poslednjoj deceniji to čine mahom oni sa fakultetskom diplomom.

Naši ljudi stalno odlaze i koliko god vredno radili mi ćemo skupljati 'rasute bisere' po svetu. Treba nam neki način da taj odliv pretvorimo u nešto pozitivno, dakle da te ljude zadržimo u našem miljeu i da ih se ne odreknemo trajno", napomenuo je Filipović.

Prema njegovim rečima, Srbija ne treba da se trudi da fizički vrati doktore nauka, već treba da ih poveže i da iskoristi njihova poznanstva sa drugim naučnicima. "Moramo da shvatimo da su ti naši ljudi veza sa svetom. Ne treba da se trudimo da ih fizički vratimo već da sa njima stvorimo milje u kome će oni naći svoje mesto", istakao je Filipović.

Kako je objasnio, većina naučne i akademske javnosti u Srbiji svesna je toga da mi ne možemo da ponudimo projekte koji bi zadovoljili te mlade ljude i naterali ih da se vrate. O tome kakva je korist Srbije od baze podataka naučnika, Filipović kaže, da će je biti samo kada se za to stvore politički okviri.

Na pitanje zašto država nije napravila takvu bazu podataka, Filipović kaže da za to nije postojalo dovoljno volje, a iako i ima entuzijasta u državnom aparatu, oni koji bi i hteli time da se bave zaustavljeni su zbog različitih uglavnom političkih interesa.

Upitan šta država mora i treba da uradi kako bi pomogla najboljima, Filipović kaže da treba da stvori uslove da se spoji raskoš talenta iz Srbije sa talentovanima koji su iz nje otišli. "Kada će se ti uslovi stvoriti zavisi od političkog okruženja. Pozivam i ljude u svetu da pomognu da se stvore uslovi za društveni i politički preobražaj koji bi uvažio značaj spajanja intelektualnog kapitala u Srbiji i našeg intelektualnog kapitala u svetu", napomenuo je Filipović.

On je pozvao sve intelektualce, naučnike i ljude iz akademskog okruženja da počnu da se bave politkom, jer će se u suprotnom, kako je rekao, "politika baviti njima". "Živećemo onda sve lošije, naš glas će se sve manje čuti imaćemo situaciju u kojoj će političari, koji su se drznuli da upravljaju različitim resorima, jednoga dana rešiti i da operišu", rekao je Filipović.

RTS

Share Short

Krug VH

Priča o Mihajlu Miću Ljubibratiću (1839 - 1889)

Priča o Mihajlu Miću Ljubibratiću (1839 - 1889)

NEVESINJE: Veliki hercegovački vojvoda Mihajlo Mićo Ljubibratić rođen je 1839 godine u trebinjskom selu Ljubovu u uglednoj staroj srednjovjekovnoj srpskoj plemićkoj porodici Ljubibratić. Umro je veoma mlad u pedesetoj godini života daleko od rodnog kraja u Beogradu 1889 godine.

Krekovljanska puška

Krekovljanska puška

NEVESINJE: U selu Krekovi, kod Nevesinja, spomen obeležja svedoče o burnoj prošlosti, ustancima i ustanicima, a 1875. godina upisana je velikim slovima u istoriji cele Hercegovine.– Danas ni u jednom selu tog kraja nema toliko mladih, kao i nade da se koreni nikada neće zaboraviti i napustiti.

Svi putevi vode za Rim ili još malo sećanja na Nevesinje

Svi putevi vode za Rim ili još malo sećanja na Nevesinje

NEVESINJE: Šta mislite, da li je moguće napisati sećanja u kome se spominju Tito i Neron, Brus Li i Čak Noris, kinoaparater Alija i Marićuša, Zdravko Čolić i ja, a da sve to bude pomalo povezano? Nije? Jeste! Budite hrabri i zaplovite sa mojim sećanjima.

VH Televizija

Diskusije (Forum)

Najnovije informacije sa Forum Virtualne Hercegovine
  • Privatizacija Elektroprivrede RS na mala vrata
    ''Republika Srpska od ruske Sberbanke traži kredit od 270 miliona evra, kako bi u narednom periodu pokrila budžetski deficit i mogla da izmiruje obaveze. Rusi su spremni da daju taj kredit, ali pod veoma strogim uslovima. Oni traže visokokvalitetan kol...
  • Fabrika peleta-Da li nas isto čeka i u Nevesinju?
    U Nevesinju se pravi fabrika peleta i to u centru grada, već su počele primjedbe građana o ekološkim problemima koji mogu da nastanu njenim otvaranjem. Evo kako su na sličan problem reagovali u Srebrenici...

    ''U Fabrici za proizvodnju peleta u Zelenom ...
  • Odg: Hercegovački humor
    Discipline na hercegovačkoj olimpijadi:

    – DIZANJE kredita
    – PLIVANJE u dugovima
    – PRESKAKANJE poreza
    -  TRKA za žirantima
  • Hercegovački humor
    U Novom Sadu je provedena anketa na pitanje treba li otjerati Hercegovce iz grada.

    Rezultati ankete: "treba" – 10%, "neka ih, bolan!" – 90%.

    Šeta Hercegovac ulicom i ispadne mu 0,50 KM u šaht. Pomisli:
    "Vala mi se ne isplati silaziti."

    Uze iz džepa ...
  • Odg: Za ozbiljna vremena ozbiljne teme: Biološki opstanak!
    Poštovani, Ozbiljna vremena- ozbiljne teme je pravi naslov za ono što želim reći.
    Dodjoh do pisma mog prijatelja, nevesinjca, čestitog čovjeka Momčila Fržovića.
    Nemam običaj čitati tudja pisma, ali za ovo sam dobila dozvolu, kako za čitanje tako i za ...