Susreti privrednika regiona nisu rezultirali nijednim zajedničkim izlaskom na treće tržište. U regionu se i dalje uglavnom sarađuje kroz razmenu robe, a međusobna ulaganja su nesrazmerna.
Saradnja u regionu i zajednički nastup firmi na trećim tržištima, recept je za lakši izlazak iz krize i borbu sa sve jačom konkurencijom. Sastanaka je bilo i biće, ali konkretnih rezultata još nema, nije ugovoren nijedan zajednički posao u nekoj trećoj zemlji.
Sastajali su se često i na visokom nivou. Političari u smederevskom Zlatnom bregu, privrednici u aranđelovačkom Izvoru, pa u Beogradu, Zagrebu, Tivtu ...
Ocena je uvek ista - muče nas slične muke a lek bi mogao biti zajednički nastup na trećim tržištima, pre svega u građevinarstvu, namenskoj industriji i industriji hrane... Čak je osnovan i konzorcijum Feniks sa 40 građevinskih firmi.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić ukazuje da nije bilo pomaka u saradnji s trećim tržištima a u vezi s regionalnim proizvodima.
"Da bismo došli do regionalnog proizvoda potrebno je da imamo razvijenu industrijsku proizvodnju, poznato je da je u celom regionu došlo do pada industrijske proizvodnje koja je na nivou 40 odsto iz 1989. godine", rekao je Miletić.
Ako se privredi pomogne da ojača, promene se zakoni, uvedu standardi kakve traže zemlje s kojima bismo više da sarađujemo, republike bivše Jugoslavije imaju šansu da nešto urade na trećim tržištima, kažu privrednici, a političari ponavljaju da su zemlje regiona prirodno usmerene jedna na drugu.
"Dobar sused zlata vredi, ja se nadam da će se ta saradnja vrlo brzo uspostaviti. U Srbiji će se formirati vlada, u Sloveniji se formirala i mislim da će se brzo doći na put gde smo bili do sada da sednemo da se dogovorimo ", rekao je ministar rada Hrvatske Mirando Mrsić.
I Cefta sporazum, koji se primenjuje od 2007. godine, uspostavljen je da bi se male privrede regiona ojačale i pripremile za zajednički nastup na trećim tržištima.
Za sada se uglavnom primenjuje deo propisa koji se odnose na međusobnu robnu razemenu, a saradnju, kažu upućeni, otežavaju brojne skrivene barijere zbog kojih su i međusobna ulaganja neproporcionalna.
Hrvatska ulaganja u Srbiji su 500 miliona evra, a srpska u Hrvatskoj - 41 milion evra.
Dok u Srbiji posluje oko 200 hrvatskih preduzeća sa uloženih pola milijarde evra, ulaganja iz naše zemlje hrvatska statistika registruje pod "ostalim", kao zanemarljive vrednosti.
Firme iz Slovenije su u Srbiju investirale milijardu i po evra, naše u Sloveniju samo 96 miliona.
"Saradnja postoji i mora se razvijati. Dvadeset godina od raspada Jugoslavije ne sme biti prepreka za normalnu saradnju. Mislim da postoji prostor da se ta saradnja razvija i zadatak politike, predsednika, vlade, jeste da je podstiču", kaže ministar za privredni razvoj i tehnologiju Slovenije Radovan Žerjav.
Iako nismo smislili šta bismo strancima zajedno prodali, statistika beleži da međusobno sve više trgujemo. I ono što mi proizvodimo, komšijama izgleda odgovara - više im prodamo nego što od njih kupimo. Prošle godine ta razlika bila je veća od milijardu i po dolara.
RTS
