Najveći broj naučnika radi u SAD, Kanadi i zapadnoj Evropi, a studije su završili u Srbiji, kaže profesor dr Jovan Filipović, koji ima bazu od 7.000 srpskih doktora nauka u svetu.
Najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori živi u Sjedinjenim Američkim Državama – 2.400 ili oko 39 odsto, a zatim u Kanadi (15 odsto), Velikoj Britaniji (10 procenata) i Nemačkoj (sedam odsto). Ima ih i u Australiji, Holandiji, Švedskoj, Austriji, Francuskoj, Sloveniji, Italiji i Španiji, a najmanje u Kini, Japanu, Poljskoj i Grčkoj.
Najveći broj naših doktora nauka radi na univerzitetima (oko 40 odsto) i u nekoj biznis-sferi (44 procenata). U našoj dijaspori većinu titula drže muškarci, dok je žena oko 40 odsto, što je sličan procenat kao i u Srbiji.
Ovo su samo neki od podataka do kojih je tokom višedecenijskog istraživanja došao profesor dr Jovan Filipović, prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju Fakulteta organizacionih nauka i izvršni direktor „Grupe za prosperitet Srbije”. On kaže da podaci pokazuju da je u svetu registrovano 7.000 naših doktora nauka iako se smatra da ih je možda čak i 20.000...
U bazi prosvetnih vlasti samo 600 naučnika
Koliko je tačno naših naučnika u inostranstvu niko ne zna pouzdano. Prema registru srpskih naučnika u inostranstvu Ministarstva prosvete i nauke, od 2008. godine želju za saradnjom sa Srbijom pokazalo je tek njih 600.
Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, kaže da nije realno očekivati da se svi oni vrate u Srbiju, jer ipak u inostranstvu imaju izgrađene karijere, ali da je moguće iskoristiti njihove intelektualne potencijale.
– Veliki broj njih već se uključio u rad na projektima, angažovali smo ih kao recenzente, a kada vlada usvoji strategiju obrazovanja, poslaćemo im je da je pogledaju. Oni su ti koji bi trebalo da pomognu i pri izradi strategije razvoja Srbije – kaže Mitrović.
Više na:Politika
