NEKAD je odbojkaški svet sa ushićenjem govorio o Vladimiru i Nikoli Grbiću. Divio se braći, njihovim bravurama, pobedama. Grbići nikad nisu bili usamljeni, a u avionu za London bilo je dosta sportista, naročito, odbojkaša, koji su rodbinski povezani.
Na aerodromu su nekako najupečatljiviji bili sestra i brat, Sanja i Saša Starović. Oboje su korektori i godinama su čekali da zaigraju u isto vreme za reprezentaciju.
- Nismo sanjali da ćemo zajedno ići na Olimpijske igre, ali smo se nadali da oboje nosimo dres reprezentacije. Ostvario nam se san i nije moglo da bude lepše po nas. Još kada bismo osvojili medalje – ističe Saša.
Sanja je starija i uticala je na Sašin izbor. Ali, kada je on ulazio u reprezentaciju, ona je bila na izlaznim vratima. Novu šansu je dočekala posle šest godina i tvrdi da brata neće razmaziti.
- Od situacije do situacije zavisi ko koga sluša. On je mlađi, a ja sam prvi put na Igrama i možda bi on trebalo više da se posveti meni. Šalu na stranu, mislimo na igru i cilj nam je četvrtfinale. A onda je sve moguće – naglašava Sanja.....
S. Krstović /novosti.rs
