Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Nevesinje: Božićne svečanosti VIDEO

Nevesinje: Božićne svečanosti VIDEO

NEVESINJE: Veoma hladno vrijeme nije spriječilo pravoslavne vjernike da u velikom broju prisustvuju nalaganju badnjaka u porti Sabornog hrama i na taj način svečano obilježe Badnje veče.

Nevesinje: Božićna veselica VIDEO

Nevesinje: Božićna veselica VIDEO

NEVESINJE: Hercegovački običaji za Badnji dan i Božić u Nevesinju nalažu i pripremu božićne veselice. Donosimo kratak video zapis njene pripreme uoči Božića.

Nevesinje: Utakmica veterana FK Velež VIDEO

Nevesinje: Utakmica veterana FK Velež VIDEO

NEVESINJE: Pogledajte utakmicu veterana FK ''Velež'' iz Nevesinja iz naše arhive. Na ovoj utakmici, kao pojačanje je igrao i  episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije.

Oglasi

Gačanin koji je razgraničio Rusiju i Kinu

Savi Vladislaviu

GACKO: Koliko god volimo da se ponosimo znamenitim precima, ne činimo mnogo da se uspomena na njih sačuva i prenese. Malo je nas čulo za grofa Savu Vladislavića Raguzinskog (1668-1738), Hercegovca iz Jasenika kod Gacka, koji je krajem 17. i početkom 18. veka bio jedan od najznačajnih Srba tog vremena. 

Jer, grof Vladislavić je krojio spoljnu politiku moćne ruske carevine i osnovao njenu obaveštajnu službu, razgraničavao Kinu i Rusiju, bio čovek od najvećeg poverenja cara Petra Velikog i njegove žene Katarine Velike i sve to vreme pokušavao da pomogne braći porobljenoj od strane osmanlija.

Saznanja o njemu najviše se oslanjaju na monografsku studiju o Savi Vladislaviću koju je svojevremeno napisao pesnik Jovan Dučić, u potrazi za dokazima da je potomak ovog neobičnog čoveka. Sada je sećanje na Savu osveženo i zanimljivim prevodom njegovog najznačajnijeg dela „Tajna informacija o snazi i stanju kineske države“ (Biblioteka RTS-a). Do teksta je, nakon mukotrpne potrage, u Arhivu drevnih akata Rusije dopro Vladimir Davidović koji ga je preveo i priredio.

Sava je rođen u uglednoj srpskoj porodici, a posle turske pohare imanja, sa ocem se sklonio u Dubrovnik, zbog čega će kasnije italijanski naziv ovog grada (Raguza) staviti kao grofovsku titulu - Raguzinski. Tu je stekao visoko obrazovanje, a školovao se i u Španiji i Francuskoj. Počeo je da trguje još u Dubrovniku i Veneciji, a onda i u Carigradu, gde je, preko jerusalimskog patrijarha Dositeja, uspostavio tesne veze sa ruskim poslanstvom koje su mu otvorile put do carskog dvora.

Nakon što je ruskim diplomatama pribavio međunarodne ugovore Turske sa Francuzima, Mlecima, Englezima i Austrijancima koje ovi nisu imali, on novembra 1702. godine brodom stiže u luku Azov na Crnom moru, a već u julu iduće godine će se upoznati sa ruskim carem Petrom Velikim, koji će ga zbog brojnih zasluga počastvovati vrlo ekskluzivnim pravom na monopolsku trgovinu na kopnu i na moru, što mu je omogućilo da se veoma obogati.

Kao osnivač moderne ruske obaveštajne službe, svoj položaj definitivno će utvrditi presudnom ulogom u pobedi ruskog cara nad švedskim kraljem Karlom Dvanaestim, u čuvenoj bici kod Poltave 1709. godine posle koje je Švedska izgubila status velike evropske sile. Bio je na čelu intendantske službe ruske vojske i taj posao je odlično obavio, nakon čega je postao dvorski savetnik za pitanja pravoslavnog istoka.

Bio je i jedan od najzaslužnijih ljudi za sklapanje Prutskog mira 1711. godine kojim je završen rusko-turski rat. Koliki je uticaj imao, govori i podatak da na mirovnom ugovoru uz carske, stoji i njegov potpis!

Granični prelaz između ruskog i kineskog carstva Majmačin - Kjahta, kraj 19. veka

Ali jedno od njegovih najvećih dostignuća bio je Savin odlazak u Kinu 1725. godine gde se obreo kao opunomoćeni ministar carice Katarine Prve, nakon smrti Petra Velikog. Trogodišnju misiju završava potpisivanjem rusko-kineskog ugovora na reci Kjahti i konačnim utvrđivanjem granice između ova dva carstva, u dužini od oko 6.000 kilometara.Ta granica velikim delom važi i danas. Na granici Rusije i Mongolije podigao je grad Troickosavsk (današnja Kjahta) koji je bio prvo rusko naselje na Putu čaja. Tu je Vladislavić podigao i crkvu posvećenu Svetom Savi Srpskom koja je izgorela u 19. veku. Na njenim temeljima je ponovo sagrađena crkva koja će, opet, stradati u 20. veku.

Grofa Sava Vladislavić je umro 1738. godine, a o značaju koji je imao govori i mesto gde je sahranjen - počiva u Panteonu Rusije, u Blagoveštanskoj crkvi Lavre Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu, gde su sahranjivani i najbliži carski rođaci, između ostalih i rođeni brat Petra Prvog....
R. P.  Blic

Share Short

Krug VH

Krekovljanska puška

Krekovljanska puška

NEVESINJE: U selu Krekovi, kod Nevesinja, spomen obeležja svedoče o burnoj prošlosti, ustancima i ustanicima, a 1875. godina upisana je velikim slovima u istoriji cele Hercegovine.– Danas ni u jednom selu tog kraja nema toliko mladih, kao i nade da se koreni nikada neće zaboraviti i napustiti.

Sećamo se, iako se to ne sme

Sećamo se, iako se to ne sme

Model postojanja današnjeg čoveka sveo se na trenutak koji se nastoji učiniti što lagodnijim i zabavnijim, a položaj u njemu što komfornijim.

Vesna Kapor: Preporuka za jesen-Miloš Crnjanski

Vesna Kapor: Preporuka za jesen-Miloš Crnjanski

„Jesen, i život bez smisla. Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem do prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta. Gde je život?“ Dnevnik o Čarnojeviću, 1921.

VH Televizija

Cloudy

1°C

Gacko

Cloudy
Humidity: 99%
Wind: S at 3.22 km/h

Diskusije (Forum)

Najnovije informacije sa Forum Virtualne Hercegovine
  • Privatizacija Elektroprivrede RS na mala vrata
    ''Republika Srpska od ruske Sberbanke traži kredit od 270 miliona evra, kako bi u narednom periodu pokrila budžetski deficit i mogla da izmiruje obaveze. Rusi su spremni da daju taj kredit, ali pod veoma strogim uslovima. Oni traže visokokvalitetan kol...
  • Fabrika peleta-Da li nas isto čeka i u Nevesinju?
    U Nevesinju se pravi fabrika peleta i to u centru grada, već su počele primjedbe građana o ekološkim problemima koji mogu da nastanu njenim otvaranjem. Evo kako su na sličan problem reagovali u Srebrenici...

    ''U Fabrici za proizvodnju peleta u Zelenom ...
  • Odg: Hercegovački humor
    Discipline na hercegovačkoj olimpijadi:

    – DIZANJE kredita
    – PLIVANJE u dugovima
    – PRESKAKANJE poreza
    -  TRKA za žirantima
  • Hercegovački humor
    U Novom Sadu je provedena anketa na pitanje treba li otjerati Hercegovce iz grada.

    Rezultati ankete: "treba" – 10%, "neka ih, bolan!" – 90%.

    Šeta Hercegovac ulicom i ispadne mu 0,50 KM u šaht. Pomisli:
    "Vala mi se ne isplati silaziti."

    Uze iz džepa ...
  • Odg: Za ozbiljna vremena ozbiljne teme: Biološki opstanak!
    Poštovani, Ozbiljna vremena- ozbiljne teme je pravi naslov za ono što želim reći.
    Dodjoh do pisma mog prijatelja, nevesinjca, čestitog čovjeka Momčila Fržovića.
    Nemam običaj čitati tudja pisma, ali za ovo sam dobila dozvolu, kako za čitanje tako i za ...