Grupa ''Revolt'': Cover ''Jedina moja'' VIDEO

Grupa ''Revolt'': Cover ''Jedina moja'' VIDEO

NEVESINJE: Grupa  Revolt je mlada nevesinjska grupa, koji se trudi da svira rok-standarde ex-yu prostora.

Arhivske fotografije FK ''Velež'' Nevesinje

Arhivske fotografije FK ''Velež'' Nevesinje

Arhivske fotografije FK ''Velež'' Nevesinje

Nevesinje: Otvorena izložba fotografija Dušana Kecmana (video)

Nevesinje: Otvorena izložba fotografija Dušana Kecmana (video)

NEVESINJE: Nevesinje je otvaranjem izložbe fotografija o Hilandaru svečano napravilo uvod u kulturno-sportsku manifestaciju ''Nevesinjska olimpijada 2013''. Dušan Kecman je u nevesinjskoj...

Iz Foto Galerije

zima-nevesinje14c performer04 performer06 performer05 performer01 performer03 performer07 performer08 performer02 mostarski_most velez_jezero morine trka_konja nevesinjsko_zimsko_jutro zima-nevesinje14b zima-nevesinje14a slato_polje torarica 1841 849 1833 812 Nevesinje-Jezero-Alagovac2 Nevesinje-Jezero-Alagovac6 Nevesinje-Jezero-Alagovac1 jezero_alagovac02 Nevesinje--jezero-Alagovac1 jezero_alagovac01 Nevesinje-Jezero-Alagovac4 Nevesinje-Jezero-Alagovac5 Nevesinje-Jezero-Alagovac3 Nevesinje--jezero-Alagovac fkvelez04 fkvelez15 fkvelez11 fkvelez13 fkvelez09 fkvelez01 fkvelez12 fkvelez05 fkvelez10 fkvelez14 fkvelez08 fkvelez06 fkvelez03 fkvelez07 fkvelez02 sipacno03 sipacno07 sipacno12 sipacno09 sipacno11 sipacno01 sipacno06 sipacno10 sipacno04 sipacno08 sipacno05 sipacno02 DSCN8109 DSCN8224 DSCN8243 DSCN8210 DSCN8355 DSCN8515 DSCN8181 DSCN8253 DSCN8142 DSCN8152 DSCN8534 DSCN8381 DSCN8165 DSCN8150 DSCN8538 DSCN8193 DSCN8111 DSCN8143

Oglasi

Svi putevi vode za Rim ili još malo sećanja na Nevesinje

Share Short

koloseum

NEVESINJE: Šta mislite, da li je moguće napisati sećanja u kome se spominju Tito i Neron, Brus Li i Čak Noris, kinoaparater Alija i Marićuša, Zdravko Čolić i ja, a da sve to bude pomalo povezano? Nije? Jeste! Budite hrabri i zaplovite sa mojim sećanjima.

muzej-25-maj

Autobus za Rim čekao sam ispod muzeja „25. Maj“ gde počiva najveći sin naših naroda i narodnosti ili za druge, opet, Neron našeg vremena, Josip Broz! Sa ulice gledam to zdanje. Koliko smo imali kroz školovanje onih takmičenja pod imenom „Titovim stazama revolucije“, i učili o tom vremenu, a da u stvari i ne znamo da li je sve to baš bilo tako. Do sada sam našao tri neverovatne biografije Broza i četvrtu zvaničnu (Joža iz Kumrovca). U slobodno vreme pišem scenario o tome ko je u stvari bio Tito, kao „Rašomon“ (film Akira Kurosave, isti događaj sagledan iz 4 priče, svaka različita). Možda i to bude zanimljivo za čitanje, ako je više Broz nekome zanimljiv. I sada se setih, a u fotoalbumu imam i fotografiju, komemorativne sednice povodom Brozove smrti, u sportskoj hali, ako je taj čovek ikada postojao ili pak ikad umro.

Titova sahrana

Tog jutra, kroz hodnike škole, odzvanjao je muk. Nije bilo dečije galame, žagora. U hodniku je postavljena slika sa crnim florom, na svakih 5 minuta smenjuju se učenici u počasnoj straži. Za 10 sati bila je zakazana komemorativna sednica u sportskoj hali. Pošto sam stanovao blizu škole, poslali su me kući da se obučem svečano, teget pantalone, bela rolka i obavezno crvena marama sa plavom pionirskom kapom. U sali, pored slike, stajalo nas je šest, dva gorana (izviđači, skauti), dvoje starijih pionira, i dvoje mlađih pionira. Naravo, ja sam tada bio mlađi pionir. Ozbiljno sam shvatio svoj zadatak. Problem je nastao kada se sednica odužila.

pioniri

Prvo je išao referat direktora škole Rista Brenja, zatim biografija Broza, mislim da je čitala Verica Kapor, pa par reči je rekao i Ibro Karadža, pa neki recital, a onda je nastala gužva iza mojih leđa. Nisam se okrećao da vidim šta se dešava. Neko je, iza mene, pao u nesvest. Jednostavno, zaboravili su zameniti počasnu stražu. Učitelj moga brata, Nikola Aleksić pokušavao mi je došapnuti da se opustim, da ne budem toliko ukočen, a ja nisam razumeo šta mi govori. Tek kada se dogodio incident, odlučili su da nas sve sklone. Organizatori su procenili da slika druga Tita može i bez počasne straže. Na dan sahrane nismo imali nastavu, ali su u dve učionice postavljeni televizori, da bi smo mogli gledati prenos sahrane u kolor tehnici (tada su još uvek, po kućama većinski bili crno-beli televizori!). Iznenađujuće bilo je mnogo učenika. Ne znam da li nam je bilo naređeno ili je jednostavno, bilo prepušteno da svako sam odluči da li će toga dana doći u školu.
zdravko-i-lokice

Smrt Broza, ili navodna smrt, značili su i određeno „oslobađanje“ do tada kruto osmišljenih i realizovanih priredbi povodom 29. Novembra (Dan Republike) ili 25. Maja (Dan Mladosti)! Jedan od vidova „oslobađanja“ bilo je uvođenje plesne tačke „Zdravko Čolić i Lokice“. Folklornu sekciju vodila je Marija Sušić, vojvođanka, Jozova žena. Za novopečene stanovnike Nevesinja „Jozovina“ je poljoprivredno dobro u državnom vlasništvu nad kojim je upravljanje vršio Jozo Sušić iz Čapljine, a čuvar zemljišta je bio Tomo Pejičić. Za celu čaršiju to je bila Jozovina! (Ne znam kako se taj prostor danas zove.) Elem, Marija odredi Rašu Ćeklić da spremi koreografiju, odabra 6 devojčica i mene da igramo uz pesmu „Pevam danju, pevam noću“ („Pjevam danju, pjevam noću“). Pošto tada još nisam bio svestan da nemam sluha i da ne znam da igram, hrabro sam se upustio u avanturu „Ja = Zdravko Čolić“. Škola je imala 35 milimetarsku kameru, pa ceo taj događaj je zabeležio Mitar Mišković, nastavnik matematike koji je ujedno vodio i foto sekciju. Mislim da je to jedan od najstarih snimaka vezanih za školu koji se može naći u Nevesinju. Nadam se da se ta celuloidna traka nalazi još uvek u arhivu škole. Nadam se! Ne obazirući se na to što ja ne znam igrati, a mojih 6 lokica umeju (mislim da su bile Olja, Ceca, Vesna, Kristina i nek mi ne zamere one dve koje se momentalno ne mogu setiti), naša tačka je lepo prihvaćena. Naravno, moji roditelji su odlučili, tu noć, da me nagrade, a nagrada se sastojala u tome da mogu sam da idem u bioskop u večernjem terminu. I sada ću napraviti malu digresiju. Filmovi, za nas decu do 12 godina, prikazivali su se nedeljom ujutro od 10 sati, tako da mi nismo mogli ući na večernje projekcije, a pogotovo na projekcije koje su nosile zabranu prikazivanja za decu. Tu počast koju su mi priredili roditelji umalo se izjalovila na biletarnici. Marićuša, koja je prodavala karte i posle puštala u salu, videvši me onako malog, rekla je da ne može da mi proda kartu, jer je u pitanju ljubavni film. E sada, zamislite koliko je to bila ozbiljna zemlja kada Marićuša me ne pušta na film, a moja mama je učila njenog sina Momčila, sa kojim sam se ja inače mnogo družio tj igrao fudbala. I tada se dešava mali incident u hodniku kina. Grupa momaka, srednjoškolaca videvši me tužnog, uzimaju me u naručje i počinju skandirati „Zdravko, Zdravko“ i bacati uvis. I na njihovim rukama, tako izuguraše Marićušu a mene unesoše u proekcionu salu. Popusti i ona (Ne verujem da bi Duška popustila, a Duška je radila pre Marićuše u kinu i sada se sećam njenog grubog, oštrog glasa, marama kao kravata, plvog radničkog mantila ali se i sećam da me je dan pre smrti nežno pomilovala po kosi, u hodniku bolnice gde smo je sreli mama i ja (vodila me mama kod Pikule zbog zuba), dan posle je umrla od srčanog udara), tako da je Alija mogao nesmetano da pusti film za gledanje. Bio je na repertoaru „Stalna djevojka“. Tada sam prvi put video kako se dvoje ljube u usta!!! Taj dan je bio moj lični trijumf i često mi se vrti ispred oči i ako je od tada prošlo preko 30 godina.
koloseum

U autobusu za Rim razmišljao sam sa koje je strane najbolje da ga „napadnem“. Naravno, prvo Koloseum! Zašto? E, sada se opet moram vratiti u zgradu Doma JNA gde nam je bilo kino. Na nedeljnim projekcijama filma, glavni hit nam je bio „Na zmajevom putu“ sa Brus Liom. I u tom filmu, u zidninama Koloseuma, Brus Li je na smrt pretukao Čaka Norisa. Znam da mi sada ovo ne veruju današnja deca, ako ovo čitaju. Zar je neko nekad bio jači od Čaka Norisa? Bio je Brus Li! Heroj moga detinjstva, zbog koga nam je Goran Koprivica svima u mahali napravio čaklje. (seče se drvena drška od metele na dužinu 32 cm, lanac, četvorka, sa 13 karika i dva eksera su potrebni materijal i pravilo za rubliku „Uradi sam“!, stare metle dala nam Vasa, čistačica u školi) Mnogo godina kasnije sam shvatio da su život i film dva različita sveta koja se povremeno sudaraju u našim životima. Brus Li je umro početkom sedamdesetih godina, a Čak Noris je još živ i JAČI NEGO IKAD! Na filmu je sve drugačije. Zato volim film!
brus-li-i-nuncake

Posle Koloseuma mogao bih otići do Vatikana, da vidim taj veliki Trg koji me je prvi put fascinirao u Felinijevom filmu. E sada, malo i o veri ili vjeri. Ništa ja to nisam razumio, do trećeg osnovne, dok mi baka Danica nije objasnila da Nuhan i Rusko nisu iste vere kao ja, ali ni da ja nisam iste vere kao Ivo Goluža koji je za mene bio najbolji fudbaler Veleža, bez konkurencije. Jednog dana me uzela za ruku i umesto šetnje iza škole ili ispod logora gde su nam bile standardne rute, krenuli smo u obilazak crkava i džamija u čaršiji. Sreli smo ujka Bata, koji nam se pridružio u šetnji, krenuo je kod tetka Jele na ručak. Došli smo do naše crkve i onda mi je on rekao:“ Vidiš ovaj zvonik, a sad ovaj mineret. E to su ti najbliži zvonik i minaret na svijetu, za 45 centimetara su bliži nego oni u Jerusalemu!“ Bolje da ovde prestanem o verskim objektima. Sećam se samo da su, kod Dragana Kovača u trafici Sportska prognoza, često sedeli pop Brenjo i hodža, onaj što je imao lepu kćerku, ali mu sada se ne mogu setiti imena. Mislim da su zajedno igrali jednu škrabu, a znam da su na priredbama povodom 14. Februara, sigurno, uvek sedeli jedan do drugog. Kažu da se u komunizmu nisu smele slaviti slave. Sigurno je to tačno, samo znam da smo uvek kod ujka za Nikoljda jeli pastrmku, da su tu uvek bili kumovi Pudari, Kilibarde, rođak Novo, tetka Seka i mi, a da sam svakog 07.01. žurio iz mraka da budem polaznik, da jedem prvo trticu, a posle plećku, i cugnem malo vina (velika dvolitarska boca tamnozelene boje sa slikom stećka). Toliko o tome koliko se nije smelo – SMELO!
Trevi

Razmišljam kako ću se posle Vatikana spustiti do fontane Trevi. Znam da svi znate kako izgleda jer ste bar jednom gledali Felinijev „Sladak život“ sa Anit Ekberg i Marčelom Mastorjanijem, kao i „Praznik u Rimu“ sa Odri Hebern i Gregori Pekom, koji imaju čuvene scene kod te fontane. A i Kusta je ovekovečio u „Domu za vešanje“ (ovaj film sam 7 puta uzimao da gledam u videoteci koji je držala Verica Kapor). E, tamo idem da bacim taj čuveni novčić desnom rukom preko levog ramena i pomislim želju. Ljubav!
sanja-i-generacija

Ona je u Nevesinju došla nenajavljeno, početkom sedmog razreda. Kako sam znao da je došla? Ne znam! Jednostavno, bile su mi drage i Nevena i Negina i sve Tanje, ali nekako malo draža je postajala Sanja, Bebina sestra. Al je vidim, ja se „mukica“ zacrvenim, ušeprtljim, pa ćuti. I bogami do vojske sam ćutao. Ni za živu glavu ja joj nisam smeo reći da mi se sviđa. Naravno, nije mi bila devojka. A kako će i biti kad ne pitaš?! A „oće“ mi se sa tim Sanjama u Nevesinju. Dođem nakon, 19 godina u Nevesinje i naletim na Sanju. Nije to ona Sanja, ovo je druga Sanja, ali Sanja je Sanja. I šta da uradiš, ispred fontane, nego da pomisliš na Sanju. Možda ova druga Sanja, sada poželi da sa mnom obiđe Rim?
Prvi put u usta sam se poljubio na letnjem raspustu između sedmog i osmog razreda. Došla Slađa iz Mošorina kod tetke Cvete u goste. Naša ulica. Najstariji Dragan (dr, danas moj kum) i ja. Slađa mlađa 2 godine. Ma, mi glavni u našem sokaku. Šta ima ona s kim bilo da se igra? Imam samo s nama. Počesmo se družiti. Kad jednog dana ona nama postavi pitanje:„Da li znate vezsti goblene?“ Mi se pogledasmo i u glasu odgovorismo:“Znamo!“ Kooo, da nas je tada pitala da li znamo da skačemo iz aviona bez padonbrana a da se pri doskoku ne povredimo, mi bismo rekli da znamo. Počesmo ti nas dvojica sa njom vezsti goblene. Naravno u printu, bod 7/1 (Ko razume shvatiće! J) I jednog dana, na Gradu iznad čaršije, u punom žaru veza, ničim izazvana, ona nama reče:“Hajdemo se sada malo ljubiti!“ Mi , kao i za goblene, ni to ne znadosmo odbiti. Došla je ona i sledeće godine u Nevesinje na raspustu, ali su je tada više zanimali stariji momci. Dragan i ja više nismo bili glavni!
delije

Posle fontane valjalo bi obići Olimpiski stadion. Nekako mi ljubav i fudbal idu zajedno. Što mi je jedan drug nedavno rekao:“To mi nemoj razdvajati!“
E, tu sam, kao novokomponovane pevačice, one vole da pevaju, ali ne znaju. Tako i ja, volim da igram, ali ne znam. A trčao sam, vala, mnogo za loptom, svaki dan fudbal Stara Sloga – Karanfil Mahala ili Buza, Đoko, Mona, i ja sa jedne, a Đigi, Hara, Atko, Zoran s druge strane. Za Zvezdom sam isplako i isplako, čak i jednom pao u nesvest. Našao se Dule Savić pametan pa dao gol Arsenalu na Hajberiju u 90 minutu. Pa, normalno je da čovek tada mora da padne u nesvest. A bio sam veliki navijač Zvezde, stvarno. Pižon služio vojsku kod tate, pa me on lično učlanio. I sada imam člansku kartu iz te 1977. godine.
dule-savic

Šta ću još da obiđem po Rimu? Ne znam! Grad koji je Neron u besu zapalio. Možda je neko pokušao te 1992. da zapali i moja sećanja? Ali legenda kaže, dok je Rima biće i Sveta, pa eto i dok je mene biće i mog sećanja na Nevesinje. Ovo sećanje posvećujem mom drugu iz odeljenja Dušanu Ninčiću. Punih 12 godina smo išli zajedno u školu. Znam da on ova moja sećanja čita, i ako mu bar malo pomažu u lečenju nostalgije i lakšeg života u Melburnu, onda mi je drago i ovo pisanje je imalo smisla. A možda će, umesto bajki, Teodori i Isidori čitati ovako dug i dosadan tekst. Jer, ko zna, možda je ovo sve samo jedna bajka koju ste pročitali? Počinjem verovati u bajke. Obavezno obiđite Rim i Nevesinje. Možda, sada, konačno jedna Sanja pristane!

Slobodan Kaličanin

Krug VH

Žana Merkus - heroina i amazonka hercegovačkog ustanka ''Nevesinjska p…

Žana Merkus - heroina i amazonka hercegovačkog ustanka ''Nevesinjska puška'' 1875 -1878 godine

NEVESINJE: Objavljujemo zanimljiv članak koji nam je poslao prof. Nikola Laketa. U njemu je opisana jedna od epizoda vezanih za ustanak u Nevesinju 1875. godine iz ugla Žane Merkus.

Budisavlje: Selo sa 1000 priča

Budisavlje: Selo sa 1000 priča

NEVESINJE: Na desetom kilometru istocno od Nevesinja smjestilo se pitomo selo Budisavlje - jedno selo, a hiljadu prica.

Legenda o postanku sela Jezera i porodice Buha

Legenda o postanku sela Jezera i porodice Buha

NEVESINJE: Kаdа je Sv.Sаvа išаo po zemlji Srbiji put gа jednom nаnese u župu Viševu dаnаšnje selo Borаč u gornjem toku rijeke Neretve u Hercegovini. Tu prođe čitаvo selo аli gа niko od seoskih domаćinа ne primi nа prenoćište i konаk i pored krаljevske nаredbe dа se svаki putnik nаmjernik morа primiti u goste i ugostiti kаo nаjveći i nаjrođeniji gost.

VH Televizija

Diskusije (Forum)

Najnovije informacije sa Forum Virtualne Hercegovine
  • Odg: Hercegovački humor
    Discipline na hercegovačkoj olimpijadi:

    – DIZANJE kredita
    – PLIVANJE u dugovima
    – PRESKAKANJE poreza
    -  TRKA za žirantima
  • Hercegovački humor
    U Novom Sadu je provedena anketa na pitanje treba li otjerati Hercegovce iz grada.

    Rezultati ankete: "treba" – 10%, "neka ih, bolan!" – 90%.

    Šeta Hercegovac ulicom i ispadne mu 0,50 KM u šaht. Pomisli:
    "Vala mi se ne isplati silaziti."

    Uze iz džepa ...
  • Odg: Za ozbiljna vremena ozbiljne teme: Biološki opstanak!
    Poštovani, Ozbiljna vremena- ozbiljne teme je pravi naslov za ono što želim reći.
    Dodjoh do pisma mog prijatelja, nevesinjca, čestitog čovjeka Momčila Fržovića.
    Nemam običaj čitati tudja pisma, ali za ovo sam dobila dozvolu, kako za čitanje tako i za ...
  • 3 JUNI
    3 JUNA 1941 GOD. DESILA SE DRUGA NEVESINJSKA PUŠKA.
    NEBOJŠA IVKOVIĆ,
    BEOGRAD
  • Zabraniše internet klađenje!
    Svim internet provajderima u BiH naloženo da zabrane pristup sajtovima za onlajn klađenje. Zabrana, koju je izrekla Regulatorna agencija za komunikacije, odnosi se na 13 portala za klađenje. Regulatorna agencija za komunikacije u Bosni i Hercegovini na...