Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Vladika Grigorije u Odžaku kraj Nevesinja

Vladika Grigorije u Odžaku kraj Nevesinja

NEVESINJE: Vladika Grigorije u Odžaku kraj Nevesinja - Besjeda

Sabor u Biogradu: Video reportaža

Sabor u Biogradu: Video reportaža

NEVESINJE: U mjestu Biograd u Nevesinju, Hram uspenja presvete Bogorodice obilježio je krsnu slavu. Donosimo video reportažu.

Nevesinjski sokolovi Sava Samardžića VIDEO

Nevesinjski sokolovi Sava Samardžića VIDEO

NEVESINJE: Ljeto u Nevesinju je počelo sa nizom kulturnih manifestacija, a jedna posebno zaslužuje pažnju. Inžinjer mašinstva i bivši tehnički direktor mostarskog ''Sokola'' upriličio je...

Oglasi

Orlovi nad Hercegovinom

orao

Trebinje – Hercegovina je nekada u Evropi bila poznata kao “zemlja orlova“, a uskoro bi mogla ponovo to da postane jer je planiran uvoz ovih ptica iz Srbije.

Predstavništvo RS u Beogradu u saradnji sa beogradskim Institutom za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ i Republičkim zavodom za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa RS realizuje projekat Povratak bjeloglavog supa u Popovo polje u Hercegovini.
- Projekat je pokrenut prije godinu, ali je u zastoju jer nije regulisana procedura uvoza ptica iz Srbije. Bez CITES uvozno-izvoznih dozvola nije moguće prebaciti bjeloglavog supa iz jedne zemlje u drugu, jer upravo ti dokumenti sprečavaju ilegalnu trgovinu pticama koja je rasprostranjena
u Srbiji. Nadamo se da će to uskoro biti riješeno i da će Hercegovina ponovio biti zemlja orlova – rekao je Duško Toholj, inženjer za zaštitu životne sredine, koji je i direktor omladinske organizacije za zaštitu i proučavanje divljih životinja“Južnjačko plavo nebo“.
Prema njegovim riječima u planu je da se iz specijalnog rezervata prirode “Uvac“ u iduće četiri godine u Hercegovinu izveze dvadesetak ptica koje spadaju u najugroženije vrste. On je istakao da u Hercegovini i sada obitavaju četiri vrste orlova: suri orao, orao krstaš, orao mišar i orao zmijar, no zahvaljujući ljudskom nemaru sve ih je manje.
- Situacija nije beznadežna, ali bez neke ozbiljnije intervencije, teško da se može povratiti stanje i od prije dvadesetak godina – Toholj započinje priču o jednom od zaštitnih znakova Hercegovine.
Dodao je da se međutim, u posljednje vrijeme sve češće govori o povratku bjeloglavog supa orla lešinara koji je koristan i ljudima jer je “čistač“ i sprečava prenos trihineloze jer je imun na nju, sam povratak ipak je nešto veći problem.
- Te ptice mogu opstati jedino u koloniji. Supovi jedu samo uginulu životinju i ako ih nema njih dvadesetak ili tridesetak se rasporedi u “češalj“ i pretraže područje da nađu hranu. Nekadašnja kolonija bjeloglavih supova, koja je brojala pedesetak gnijezdećih parova, uništavana je decenijama – ispričao je Toholj i dodao da je posljednji par zabilježen 1999. godine.
Prvo je, dodao je, akumulacijom Bilećkog jezera, potopljen kanjon rijeke Trebišnjice gdje su se oni gnijezdili.
- To ih je prepolovilo. Ostalo je dovršila masovna upotreba otrova i rat. Poslije rata, dolazile su razne naučne ekspedicije da spasu tih pet-šest parova koji su, ipak, ostali u rejonu Popovog polja. Nisam siguran u to, ali priča se da su pohvatani mrežama i preseljeni na drugo mjesto, gdje je bilo više orlova. Postoji i priča da su se oni sami od sebe preselili na Uvac u Srbiju. Šta je od svega toga tačno mi ne znamo, ali odavno želimo da pokušamo obnovu kolonije bjeloglavog supa – otkriva nam Toholj.
Zakon o uvozu ptica
Toholj je objasnio da je CITES konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, kojim zemlje potpisnice garantuju da trgovina divljim životinjama i biljkama neće ugroziti opstanak tih vrsta u prirodi.
- Ovaj projekat stao jer BiH nije potpisnik međunarodne CITES konvencije, te je neophodno regulisati zakonsku proceduru uvoza ptica. Ova ptica je početkom rata u bivšoj SFRJ iščezla iz Srpske i BiH, i poslije 1991. godine našla novo stanište u dolini Uvca u Srbiji – kaže Toholj.
Ratomir Mijanović

Share Short

Krug VH

MORINE:CAMPUS MORTORUM – Polje smrti

MORINE:CAMPUS MORTORUM – Polje smrti

NEVESINJE: Morine su kraška visoravan u Istočnoj Hercegovini,teritorijalno su nekada pripadale Nevesinjskom srezu,danas većim dijelom Morine pripadaju opštini Nevesinje,dok jedan manji dio pripada opštinama Gacko i Kalinovik.Morine danas popularno nazivaju hercegovački Himalaji. Kako su Morine dobile svoje ime ?

Vesna Kapor: Preporuka za jesen-Miloš Crnjanski

Vesna Kapor: Preporuka za jesen-Miloš Crnjanski

„Jesen, i život bez smisla. Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem do prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta. Gde je život?“ Dnevnik o Čarnojeviću, 1921.

VH Televizija

Trebinje

Fair

18°C

Diskusije (Forum)

Najnovije informacije sa Forum Virtualne Hercegovine
  • Privatizacija Elektroprivrede RS na mala vrata
    ''Republika Srpska od ruske Sberbanke traži kredit od 270 miliona evra, kako bi u narednom periodu pokrila budžetski deficit i mogla da izmiruje obaveze. Rusi su spremni da daju taj kredit, ali pod veoma strogim uslovima. Oni traže visokokvalitetan kol...
  • Fabrika peleta-Da li nas isto čeka i u Nevesinju?
    U Nevesinju se pravi fabrika peleta i to u centru grada, već su počele primjedbe građana o ekološkim problemima koji mogu da nastanu njenim otvaranjem. Evo kako su na sličan problem reagovali u Srebrenici...

    ''U Fabrici za proizvodnju peleta u Zelenom ...
  • Odg: Hercegovački humor
    Discipline na hercegovačkoj olimpijadi:

    – DIZANJE kredita
    – PLIVANJE u dugovima
    – PRESKAKANJE poreza
    -  TRKA za žirantima
  • Hercegovački humor
    U Novom Sadu je provedena anketa na pitanje treba li otjerati Hercegovce iz grada.

    Rezultati ankete: "treba" – 10%, "neka ih, bolan!" – 90%.

    Šeta Hercegovac ulicom i ispadne mu 0,50 KM u šaht. Pomisli:
    "Vala mi se ne isplati silaziti."

    Uze iz džepa ...
  • Odg: Za ozbiljna vremena ozbiljne teme: Biološki opstanak!
    Poštovani, Ozbiljna vremena- ozbiljne teme je pravi naslov za ono što želim reći.
    Dodjoh do pisma mog prijatelja, nevesinjca, čestitog čovjeka Momčila Fržovića.
    Nemam običaj čitati tudja pisma, ali za ovo sam dobila dozvolu, kako za čitanje tako i za ...