Захваљујући Удружењу повртара и виноградара "Сунчана долина", донацијама швајцарске владе и њемачке организације "ГТЦ", а преко Научно-воћарског друштва Републике Српске, али у првом реду захваљујући и упорности ових вриједних домаћина и неуморних радиша из долине Неретве, у Ортијешу цвјетају плантаже чувене мостарске трешње, горде се пластеници поврћа, небу погледују виногради...
Само иза фасада обновљених домова и црвених кровова понегдје провирују рушевине, као подсјећање да су овуда протутњале ратне страхоте.
- Били смо међу првима, кад смо се 1999. одлучили на повратак из Требиња и мислили смо да ће нас мине разнијети - присјећа се старина Танасије Медан (73), који је са "својом бабом", али и сином, снахом и троје унучади - ученика, обновио имање ове угледне породице.
Били су први који су "пробили лед". Није се лако одрећи старине, јер су Медани у Ортијешу од 1804. године.
- Са обиљем земље, воде и сунца, живимо од пољопривреде, обновили смо воћњаке и винограде, има и нешто пензијице - не жали се Танасије, јер за комшије већ има двадесетак кућа Медана, али и Ђурића, Крњеушића, Берберовића, Чабрила, Карадеглија, Џонгала...
С поносом нам показује и стари "Меданов бунар", из времена Aустрије, око којег су се окупљали млади и гдје је ко зна колико љубави рођено, а касније и бракова започето.
Према ријечима предсједника "Сунчане долине" Милана Медана, ово удружење окупља 58 пољопривредника.
- Нашом вољом и уз помоћ донатора, обновили смо 140 дунума трешње и другог воћа, 20 дунума пластеника јагоде са фолијом и још осам дунума јагоде на отвореном, уз винограде и инфраструктуру, и довођење воде "кап по кап" - објашњава Медан и подсјећа да је из овог мјеста задрузи на Буни уочи рата испоручивано 110 вагона трешње.
Ране трешње у Ортијешу стижу прије оних у Житомислићу, иако је овај потоњи јужније и ближе мору.
Све поврће и други пољопривредни производи из Ортијеша завршавају на пијацама од Мостара до Требиња. Кажу, и кад се буде производило знатно више, за тржиште нема проблема.
Уз то, очишћено је гробље, уређене улице, јавна расвјета, али их љути што ово насеље заобилази водовод, који се прави до Буне, па очекују да ће надлежни града Мостара равноправно третирати сва повратничка и избјегличка насеља у долини Неретве. Јер, у овом селу, са стотинак српских кућа, живи и десетак бошњачких породица, док је с друге стране магистрале, на национализованој земљи ортијешких домаћина, никао нови -"хрватски Ортијеш".
Много је оптимизма, рада и стрпљења код повратника у овом насељу. Чини се, по свему, да ће бити и довољно вриједних руку да ова сунчана долина буде још сунчанија и плоднија.
СЛОГA И ПОМОЋ
Повратници у Ортијеш кажу да немају ниједног одборника у општини Јужни Мостар, али имају народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, проф. др Гордану Ђурић из Бање Луке, чији су се родитељи вратили у Ортијеш и која је васркршње празнике с породицом провела у завичају.
- Уз слогу мјештана и даљу помоћ донатора, Ортијеш ће поново бити на гласу по обиљу и квалитету живота - каже Ђурићева.
Она објашњава да и Влада Српске, као и Влада Федерације, преко Фонда за повратак БиХ, учествују у стварању услова за одржив повратак, а помоћ страних донатора омогућена је захваљујући републичком Научно-воћарском друштву и Расаднику "Линија живота" из Бање Луке.

М. БЕШТИЋ ( ГЛАС СРПСКЕ)

datum : 16.04.2007

Posalji tekst prijatelju

Stampaj tekst

 vrh stranice