Ових дана медији у Сарајеву опширно пишу о исцјељењу Османа Реџовића, из избјегличког насеља у Горажду, чије су ноге у живим ранама. Званична дијагноза је рак коже, а предложена је операција и ампутација појединих прстију.Након што је путем телевизије сазнао за Османа, требињски фитотерапеут и добротвор Славко Мракић је преузео случај, са својим мелемима и лијековима, који настају од љековитих трава са југа Херцеговине. За само мјесец дана Мракићеве терапије, са стопала Османа Реџовића је отпало „дивље месо“, оток је преполовљен, а црнило се готово повукло. Лијечење ће, како тврди овај народни травар, трајати мање од године, а умјесто 18 хиљада марака, колико је требало да кошта операција у Сарајеву, Мракић је терапију дао - бесплатно.
- Већ 30 година помажем људима и у својим свескама имам хиљаду имена из свих крајева бивше Југославије, којима сам помогао, највише у изљечењу рака коже, кожним болестима, живим ранама - прича овај Требињац, додајући да његови мелеми лијече и младеже, дојке, дланове, реуму, шуљеве и курје очи, опекотине, псоријазу...
И заиста, читамо имена и изјаве и гледамо слике прије и након лијечења: Мија Ћебеџије из Требиња, Славка Рамљака из Чапљине, Здравка Кожула из Мостара, Вере Јурић из Оџака, Радмиле Сремовић из Ужица, Љубице Вујовић из Билеће...
Вели да му је то што умије подарила сила Божија и родитељи.
- Све је записано у Светом писму, само треба пажљиво читати - додаје Славко.
Од херцеговачких трава са камена, из ове, како рече, најздравије природне средине, али и воћа и поврћа, справља мелеме, масти, екстракте, течности и прашкове. Од 100 килограма осушеног биља добије свега пола литра до литар и по екстракта, односно лијека.
Сви његови мелеми, које справља по само њему знаној рецептури, стимулишу здраво ткиво, а лијече болесно. Или, што народ вели, „на љуту рану - љуту и траву“.
Кад га је недавно много забољело кољено, сам је припремио лијек и терапију провео уз помоћ младића Васа Игњатића.
- Најприје моји мелеми, потом три пута у најлон, три пута у бању у Игало и, ево, нога као нова - показује Славко и додаје:
- Примајући вољне и невољне, а помажући само невољнима, нисам се обогатио материјално, него духовно. Јер, има ли шта племенитије, него помоћи другима и вратити осмијех на лице људима, који долазе са живим ранама на глави, на ногама, на тијелу, и са најтежим дијагнозама, од којих је медицина дигла руке. Њихова захвалност је моја највећа награда.

НAСЉЕДНИК
На питање да ли ће неко од троје дјеце наслиједити посао народног љекара и травара, Мракић каже да нико од млађих не показује такве склоности, осим унука Славка, који радознало посматра шта се то ради и како се помаже људима.
ПРИЗНAЊЕ
Недавно су у Сарајеву додијељене златне, сребрне и бронзане плакете за 38 „Aуриних“ лауреата, а на окупу су били најбољи фитотерапеути, биоенергичари, хомеопате, духовни исцјелитељи, астролози, апотекари и видовњаци. У категорији фитотерапеута награђен је и Славко Мракић - сребрном плакетом за дугогодишњи рад.

М. БЕШТИЋ ( ГЛАС СРПСКЕ)

datum : 02.05.2007

Posalji tekst prijatelju

Stampaj tekst

 vrh stranice