|
|
 |
ŽILAVKA UKRAS CARSKIH VINOGRADA
TREBINJE
„ЖИЛAВКA вишеструко плаћа пажњу, коjу jоj човjек улазуjе. Кад пиjе ово драгоцjено вино тврдог, сувог, а благословеног краjа, човjек као да пиjе смиjех и пjесму, и послиjе треће чаше само смиjехом и пjесмом поздравља свет око себе"... Пjесмама о вину, у извођењу Октета херцеговачке Грачанице са Црквине и читањем овог и других фрагмената о вину званом "Жилавка" нашег нобеловца Ива Aндрића, почетком октобра, на Ушћу у Ластви, десетак километара од Требиња, одржана jе свечаност поводом почетка бербе такозваних "царских винограда", са коjих jе у вриjеме Aустроугарске, свака произведена кап ишла право на бечки двор, а приjе четири године винограде обнавља Винариjа "Вукоjе", наjтрофеjниjа у региону. Ни понека jесења кап кише ниjе сприjечила представнике Владе, општине, привреднике и новинаре да се окупе на плантажама између Сушице и Требишњице како би свечано обиљежили почетак бербе грожђа. На том мjесту породица Вукоjе посадила jе 10 хиљада чокота винове лозе "царских винограда". Подсjећаjући да jе оваj проjекат наjзначаjниjи проjекат Винариjе "Вукоjе", директор Винариjе Радован Вукоjе рекао jе да jе "Жилавка" наjпопуларниjа аутохтона сорта у БиХ, па jе свака произведена боца у вриjеме Aустроугарске ишла право на бечки двор. - Оно што су некада били у прилици да пиjу Хабзбурзи, многе воjводе, принцезе и принчеви, крунисане главе, сада ће, након обнављања ових винограда, пити сви истински љубитељи божанске капљице - истакао jе Вукоjе. Он jе подсjетио да су посебно признање квалитету вина подрума Вукоjе већ одали француски енолози, коjи су "жилавку Вукоjе" уврстили на свjетску винску карту у Бордоу, као jедино вино из БиХ. Истичући да jе задовољство бити дио ове успjешне пословне приче, начелник требињске општине Доброслав Ћук jе на свечаности нагласио да jуг Херцеговине, сада има Винариjа "Вукоjе" и Винариjу манастира Тврдош, те jош неколико добрих произвођача вина, али да има капацитета за 50 винариjа на овом подручjу. - Недавно су четири значаjна туристичка признања стигла у Требиње, што говори о оправданости наше ослоњености на туризам и производњу здраве хране у будућем развоjу - нагласио jе Ћук. Ни министар пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади Републике Српске Радивоjе Братић ниjе крио одушевљење овим проjектом и почетком бербе и обећао jе помоћ и подршку Владе и министарства оваквим и сличним проjектима. - Требиње се већ сада по Винариjи "Вукоjе" препознаjе и оваj примjер треба да слиjеде и други домаћини и привредници, а нама овакви подухвати помажу да дефинишемо стратегиjу развоjа региона и Републике на здрав и економски одржив начин - подвукао jе министар Братић. Свечаност почетка бербе грожђа протекла jе у дегустациjи пића овог познатог произвођача, коjи се, како jе то рекао његов оснивач Зоран Вукоjе, ослања на модерне технологиjе, контролисане процесе ферментациjе, али и традиционалне методе одлежавања вина у храстовима "Барик" бачвама. БРИСЕЛ И МИЛAНО Међу броjним признањима Винариjи "Вукоjе", прошле године jе на Свjетском салону вина у Бриселу, подрум "Вукоjе" добио златну медаљу за презентациjу и квалитет производа, а његов оснивач и власник Обрен-Зоран Вукоjе одликован jе Орденом за иновациjе и стваралаштво. Истовремено, краjем 2006. године у Милану ова винариjа улази у ранг 30 наjбољих винариjа у Европи, а сва три вина - "жилавка", "шардоне" и "вранац" оциjењена су у рангу златних медаља. НОВИНAРИ И ВИНО Почетак бербе у "Царским виноградима" окупио jе и броjне новинаре из редакциjа од Требиња до Сараjева, Бање Луке и Београда. - Док не стигне "жилавка" од ове године, добар jе и "шардоне"- рекао jе Радивоjе Гутић из "Вечерњих новости", док су Горана Ђурковић и Ведран Михоjевић гласали за "златну лозу херцеговачку". Само jе новинар РТ РС-а Наташа Миљановић-Зубац изабрала jе "Вукоjе битер"- еликсир живота, коjи се справља од 60 трава са херцеговачког крша. Jедини медиjски посленик коjи jе прескочио капљицу био jе Неђо Марић из "Гласа Требиња", коjи jе сликао сваки грозд на плантажама из свих углова, али и лиjепе домаћице у херцеговачким ношњама...
Миливоjе БЕШТИЋ
datum : 18.10.2007
vrh stranice
|